Kilimandžaro biciklom

Piše: Nika Radjenovič

Vrh Afrike, 5.895 metara visoka najviša samostojeća planina na svetu, koja se naziva i vrh slobode ili Uhuru Peak odnosno Kibo, nama je najpoznatija pod imenom Kilimanjaro. Ime potiče iz složenice koja znači planina u daljini. Dana 18.9.2023. Andreja i ja smo stajale na vrhu sa biciklima. Uspelo nam je. Na vrhu je bilo samo olakšanje, jer tada misliš da ne možeš više, ali moraš se vratiti u dolinu gde se tek tada možeš opustiti i prepustiti osećanjima koja te prate još dugo nakon toga. Mislim da me još i danas prate dok pišem ovaj blog.

Najbolje je da počnem od početka. Iskreno, ne znam gde je početak, ali ideja se rodila među istomišljenicama, devojkama punim energije, ideja i radoznalosti, pre svega ženama koje se ne boje izazova, već ih oni čine jačim, samouverenijim i živim. Tako se rodila ideja o osvajanje vrha Afrike s biciklom. Mislim da nije važno ko je prva došla na ideju, sve volimo planine, bicikle, kretanje, a posebno izazove koji sve to spajaju. Uz jednu običnu kafu ili ručak, jednoglasno smo rekle: DA, idemo.

Neki bi rekli da je lako putovati okolo za svoj hobi i užitak, ali daleko od toga. Ništa nije jednostavno i lako. Ali to čini celu stvar zanimljivijom i na kraju daje vrednost pređenom putu do cilja. Posao, porodične obaveze, finansijski teret, vreme i odricanje od mnogo toga zbog priprema i organizacije takvog putovanja su sve samo ne jednostavni. Ali sanjati nije dovoljno, potrebna je hrabrost da se snovi i ostvare. Takođe je važna odgovornost, pre svega prema sebi i bliskim osobama, bez čije podrške nijedna od nas ne bi smela da ostvari svoje snove. Podrška najbližih, iako zvuči patetično, meni znači najviše. Deliti svoju strast s nekim je neprocenjivo, čak i ako to ne doživiš zajedno. Na putu dolaze trenuci kada je teško, kada si sam, a tada, znajući da imaš čvrstu podršku kod kuće, možeš više nego što priznaješ. Zato iskrena hvala porodici.

Od našeg jednoglasnog DA do planiranog polaska prošlo je nekoliko meseci, što znači da se mnogo toga može dogoditi. I dogodilo se. Nažalost, od četvoro nas ostale smo samo Andreja i ja. Život ponekad prekriži planove, ali upravo zbog toga smo Andreja i ja, misleći na naše prijateljice, odlučile da ne propustimo priliku koju imamo. Uprkos preprekama koje se pojavljuju, jedna od naših zajedničkih osobina je istrajnost, da ne odustaneš kada se nešto zakomplikuje, već da nastaviš dalje. Možda nam je zbog toga na put došla snažna žena, vođa agencije u Tanzaniji, Eliakeney, koja je pravi borac u mnogim pogledima. Od detinjstva u velikoj porodici kao najmlađa radi za bolju budućnost svoje porodice. Sa 18 godina prvi put je kupila dušek, a zarađujući kao nosač, omogućila je porodici da vode bliže kući, tako da više nisu morali da nose vodu iz reke. Sada se bori i za druge. Za žene koje su većinom samohrane majke, u svetu gde je ženama teško dobiti posao i često su prisiljene na seksualne usluge i rad u lošim uslovima. Otvorila je svoju agenciju, zapošljava žene i omogućava im bolju budućnost. Možda je to sudbina, ali naši putevi su se tako lepo sreli i isprepleli da je sam Kilimanjaro s biciklom dobio potpuno novu dimenziju. Pokazati da je dozvoljeno sanjati i da se napornim radom snovi mogu ostvariti.

Tako, slika je bila skoro potpuna, trebalo je još odrediti datum polaska. Hmmm... Kada te neko pita šta želiš za rođendan, prvo ne znaš, onda ti je neugodno reći... Pa, da izbegnem sve to, za svoj 40. rođendan poklonila sam sebi Kilimanjaro. Prvi dan kada smo sletele na Kilimanjaro aerodrom, bio mi je rođendan. Žurka je mogla da počne. Iako pre toga nije sve išlo po planu, od tog trenutka sve je bilo vrlo romantično. Srećno smo stigle u Tanzaniju, dobile prtljag, a posebno nas je brinulo za bicikle, ali sve je bilo u redu i između nas i vrha više nije bilo prepreka, osim nebrojenih koraka u ritmu Afrike "pole pole", polako polako. Moram reći da je mom nemirnom duhu to bilo teško, ali na kraju me je to dovelo do vrha. Pre toga smo, naravno, išle postepeno. Aklimatizacioni uspon na Meru Peak, vrh visok 4.566 metara, odakle smo mogle posmatrati Kilimanjaro obasjan jutarnjim svetlom pri izlasku sunca. Nakon kratkog odmora i promene opreme, konačno smo krenule na bicikle. Moram reći da sam jedva čekala. Mesecima sam trenirala na biciklu, okretala pedale, gurala ga i nosila na ramenima s ciljem da ga donesem na vrh Afrike. Naravno, brinulo nas je kako ćemo izdržati dodatnih 15+ kg težine na visokoj nadmorskoj visini. Ali kako nam je rekao jedan od vodiča na mt. Meru: "samo PMA." Šta? Pozitivan mentalni stav i "Hakuna matata" - nema problema, nema briga, polako. Tako je to u Africi. Njihov način razmišljanja i života vodi ih iz dana u dan i nas prema vrhu. Iako smo usvojile ovaj jednostavni mentalni pristup, ništa nismo prepustile slučaju, ni opremu. Pažljivo odabrani ranac s prikladnim imenom ATTACK, koji pruža dobru podršku za nošenje bicikla i poseban nosač koji se lepo smešta na posebno oblikovan vršni deo ranca, omogućio mi je da poslednjeg dana, kada je trebalo nositi bicikl 1.000 metara u visinu, hodam bez problema. Na većoj nadmorskoj visini, uprkos stvarno ranoj sati početka hodanja u mraku, poslednji deo puta osvetljen suncem, koje ima veću snagu nego u dolini, sunčane naočare su neophodne, a ako je prisutan i vetar, što je ovde često i diže fini vulkanski prah, naočare su nezamenjive. Meni su na spustu bile prozor u svet i omogućile su mi da se opušteno vozim po vulkanskom "celcu" i uživam.

Malo sam možda požurila s vrhom i spustom, ali stvarno je sve išlo kao podmazano. To treba ceniti, nije često da se na kraju sve lepo poklopi, tako da smo bile dan ranije na vrhu i zbog bicikala brzo smo se spuštale niže i niže. Istog dana smo napravile 2.000 metara spuštanja. Mogli smo istog dana stići skroz do doline, 4.000 metara niže, ali ovo nije trka, ovo je doživljaj i potrebno je stati, pogledati okolo i upamtiti sve što nas je pratilo na putu. Naš tim, pozitivan, nasmejan, pevali su nam na putu gore, na vrhu i u dolini. Priroda koja nas je okruživala i menjala se sa svakim osvojenim metrom, od kišne šume do peščanog vulkana. I na kraju, nas dve, svaka sa svojim mislima, koracima i ponekad vrlo teškim disanjem na putu gore, pa u zagrljaju zajedno na vrhu i u veselju u dolini.

Zato za kraj savet: "Ne brojimo život po broju udisaja, već po broju trenutaka koji nam oduzimaju dah."

Asante sana (najlepša hvala) Andreja, Tanzanija, Kibo, Eliakeney, porodici, prijateljima i partnerima na putu. Bez vas to nikada ne bi bilo moguće i ne bi bilo tako predivno.

Sada prema novim snovima…

Kada planirate vlastitu biciklističku avanturu

Na putovanju na kojem se izmjenjuju vožnja, hodanje i nošenje opreme najvažnije je dobro prianjanje. Ruksak isprobajte s opremom koju ćete stvarno ponijeti i provjerite da se ne pomiče tijekom kretanja. Zapremninu odaberite prema vodi, odjeći, alatu i trajanju puta. Zaštita leđa, način otvaranja i mjesta za pričvršćivanje različite su značajke pa ih usporedite kod konkretnog modela.

Kod naočala razmislite i o vjetru, prašini i promjenama svjetlosti. Tamna leća za jako sunce nije isti izbor kao leća za šumu ili sumrak. Isprobajte naočale zajedno s kacigom i provjerite pritišću li ručkice glavu. Pri izboru vam mogu pomoći vodič kroz biciklističke kacige i usporedba biciklističkih naočala.